facebook,
whatsapp
Đorđije, Damir i Miloš tri su kreativna genijalca koja nas svojim skečevima o studentima i studentskom životu nasmijavaju nadasve kvalitetno i pametno stoga smo odlučili napraviti intervju s njima.
Nismo imali pojma da će i odgovori na naša pitanja biti jednako urnebesni kao i njihovi video skečevi...
(Napomena: zbog autorske slobode i specifičnosti pojedinih izraza, jezik intervjua ostao je nepromijenjen i autentičan jeziku i izričaju ekipe koju smo intervjuirali.)
* Tko je ekipa koja stoji iza Dnevnjaka, a posebno skečeva "Sukob studenata privatnog i državnog fakulteta"?
"Sukob studenata", kao što se vidi iz priloženog, čine tri člana: Đorđije Andrić (voditelj, kao i voditelj celokupne emisije Dnevnjak), Damir Jovanović (Aljoša Kićanski, student privatnog) i Miloš Milaković (Sreten Ćićo Srećković, student državnog) i mi se znamo od ranije, ovako privatno, družimo se, jedemo roštilj. A iza celog projekta Dnevnjak stoji delimično ekipa Tarzanije, a delimično ovako nasumice par odabranih ljudi – nas koji se poznajemo privatno. Hteli smo neke tekstove sa Tarzanije da pretvorimo u video fajl i otprilike je tako nastao Dnevnjak.
* Kolege komentiraju da odlično glumite. Imate li kakvog glumačkog iskustva?
Niko od nas nema neko specijalno glumačko iskustvo. Devojka koja radi sa nama, Nataša Mrđa je glumila u pozorištu, a što se nas ostalih tiče niko nikad pre ovog projekta nije glumio. Ako mogu govoriti u ime cele ekipe, više smo se bazirali na pisanje, mada kako vreme odmiče, gluma nam sve više odvraća pažnju. Nekako je cela ta priča oko glume krenula u fazonu "e, aj\' da probamo" i eto, neki misle da je ispalo dobro... Nama svejedno, rokamo do daljnjeg.
"Sva trojica studiramo na državnim fakultetima, eto što mislimo o privatnima..."
* Koje je vaše osobno mišljenje o privatnim, a koje o državnim fakultetima? Zašto ste odlučili napraviti seriju skečeva baš na ovu temu?
Sva trojica studiramo na državnim fakultetima, eto šta mislimo o privatnima. Sve porodice ili imaju studenta ili imaju komšiju studenta. Tom tematikom prilazimo velikom broju ljudi koji su kao i mi: obični, siromašni, poniženi.
* Kako birate teme koje ćete obraditi u svojim komičnim debatama? Dosad ste obradili temu literature, prijevoza, upisa na fakultet...Po kojem ključu i što planirate dalje? Koje su najbitnije teme za studentsku populaciju?
I sami smo studenti tako da se teme same nameću. Pored literature, prevoza, obradićemo i teme stanarine, izlazaka u grad itd. Šalu sa stranu, veoma je tužna činjenica da se diplome privatnih fakulteta prosto trpaju u isti koš sa diplomama državnog, ali šta je tu je. Ako već nemamo neki uticaj da se to promeni, možemo apelovati na to putem humora. Većina se nasmeje, neko shvati poentu i svima dobro.
"Stanje društva je takvo da je nekako najsigurnije biti – student!"
* U videu Apsolventski izgovori dotičete se sve duljeg roka studiranja. Kakva je situacija u Srbiji? Koliko dugo studenti studiraju? Koliko ste dugo vi studirali, ako ste studirali?
Iskarikirano je to poprilično, ali ima istine. Celokupno stanje društva je takvo da je nekako najsigurnije biti student. Tačno negde na pola puta do ozbiljnog čoveka. Što se tiče naše ekipe, studiramo i dalje, mada se ne oslanjamo previše na ,"studentske izgovore" nego pokušavamo brže bolje da pozavršavamo fakultete. Naravno da ne zaboravim, polovina ekipe je već završila fakultete tako da imamo i ljude sa "papirom" u Dnevnjaku, da ne bude da smo samo neobrazovana marva koja se smeje svemu! Mi smo obrazovana marva! (smijeh)
* Predrasude koje parodirate u svojim skečevima (vezane uz studente privatnih i državnih fakulteta) vrlo su \'žive\' među studentima. Što o tome mislite? Na kakvom su glasu državni, a na kakvom privatni fakulteti?
Sve je bilo dobro dok se nije pojavila ta strašna reč - akreditacija. Državni fakulteti su na sve lošijem glasu zbog činjenice da uzimaju brdo novca, bilo da ste budžetski student ili samofinansirajući. Sa druge strane, privatni fakulteti, akreditovani, koštaju isto kao i državni, a mogućnost zaposlenja nakon završetka je ista, ako ne i veća nego sa državnim fakultetom. U narodu se državni fakultet daleko više ceni, ali se daleko duže studira i ne daje preteranu perspektivu. Ispada da oni sa "dubljim džepom" poupisuju privatne fakultete, brže bolje ih završe, zaposle se, dok gulija sa državnih fakulteta sedi u amfiteatru par godina, zlopati se i na kraju završi na birou.
"Svi znamo te likove kojima mame i tate pronalaze veze za fakultet i posao, a jednog dana odlučuju i o našem poslu..."
* Zašto je Sreten Ćićo Srećković tako ljut i agresivan za razliku od svog \'oponenta\' Aljoše Kićanskoga? Kako smišljate likove i njihov karakter?
Bukvalno je priča počela tako što smo sedeli u kafiću i ajde kao, koju ćemo temu onako da preoremo uzduž i popreko, a da bude svima zanimljiva i negde smo skapirali da su to studenti. Tih dana je bila i neka gungula u javnosti oko nekih privatnih fakulteta i kao ajde, ne bi bilo loše – sukob studenata. Ceo humor je u tom antagonizmu njih dvojice, jer imamo ovog Aljošu koji ima sve sređeno u životu i imamo ovog mučenika koji se ubi da završi taj fakultet, i ne ide mu trenutno, a i kad ga završi očekuje ga još veća borba. Trudimo se da sukob prenesemo na neke druge nivoe, da vidimo kakav im je život komplet.
Što se tiče Ćiće, on je ljut jer je očigledno predstavnik radničke klase i frustriran je jako što mora da guli svaki ispit po par meseci i onda još kad padne ima muku, plus nema kinte jer su mu i roditelji radnička klasa i prosto ga nervira ceo taj svet koji on ne živi jer eto, malo frustracija, a malo i istina jer je činjenica da dosta ljudi ima sve "na gotovo" i svi znamo te likove što im mame i tate završavaju i fakultet i posao, a oni nam nažalost jednog dana odlučuju i o našem poslu, a u širem kontekstu i životu. Tako da Sretenu, na kraju, posle gomile argumenata i verbalnih konflikata ne ostaje ništa drugo nego nasilje! (smijeh)
* Javljaju li vam se studenti s idejama za neke nove skečeve? Kako komentiraju vaš rad?
Pa slabo su nam se javljali sa nekim konkretnim idejama, jer izgleda kapiraju u kom pravcu idemo i da nećemo prestati dok ne izvučemo sve što se može izvući iz njih dvojice – a da ne smori. Tako da u daljem radu mogu da očekuju nove okršaje na sve teme koje dodiruju današnjeg studenta, a složićemo se da je to zaista puno stvari.
"Studentske organizacije su Game of Thrones u malom..."
* Što mislite o studentima i studentskoj zajednici općenito?
Profesori zovu studentkinje u kabinet pa zaključaju vrata, posle se ta studentkinja hvali koleginicama, a one bude ljubomorne na to. Ponekad nešto i pročita. Studentske organizacije su Game Of Thrones u malom, i to za bednih 1000din.
* Imate li iskustvo sličnosti i razlika među studentima ovdje u Hrvatskoj i u Srbiji?
Studenti su deo društva, društvo je potlačeno. I naše kao i vaše. Za sad nigde svetla na kraju tunela. Odlično je, ali biće bolje. Do tad će nas zabavljati Ceca i Severina.
L.B./foto: Facebook, screenshot/YouTube
Nismo imali pojma da će i odgovori na naša pitanja biti jednako urnebesni kao i njihovi video skečevi...
(Napomena: zbog autorske slobode i specifičnosti pojedinih izraza, jezik intervjua ostao je nepromijenjen i autentičan jeziku i izričaju ekipe koju smo intervjuirali.)
* Tko je ekipa koja stoji iza Dnevnjaka, a posebno skečeva "Sukob studenata privatnog i državnog fakulteta"?
"Sukob studenata", kao što se vidi iz priloženog, čine tri člana: Đorđije Andrić (voditelj, kao i voditelj celokupne emisije Dnevnjak), Damir Jovanović (Aljoša Kićanski, student privatnog) i Miloš Milaković (Sreten Ćićo Srećković, student državnog) i mi se znamo od ranije, ovako privatno, družimo se, jedemo roštilj. A iza celog projekta Dnevnjak stoji delimično ekipa Tarzanije, a delimično ovako nasumice par odabranih ljudi – nas koji se poznajemo privatno. Hteli smo neke tekstove sa Tarzanije da pretvorimo u video fajl i otprilike je tako nastao Dnevnjak.
* Kolege komentiraju da odlično glumite. Imate li kakvog glumačkog iskustva?
Niko od nas nema neko specijalno glumačko iskustvo. Devojka koja radi sa nama, Nataša Mrđa je glumila u pozorištu, a što se nas ostalih tiče niko nikad pre ovog projekta nije glumio. Ako mogu govoriti u ime cele ekipe, više smo se bazirali na pisanje, mada kako vreme odmiče, gluma nam sve više odvraća pažnju. Nekako je cela ta priča oko glume krenula u fazonu "e, aj\' da probamo" i eto, neki misle da je ispalo dobro... Nama svejedno, rokamo do daljnjeg.
"Sva trojica studiramo na državnim fakultetima, eto što mislimo o privatnima..."
* Koje je vaše osobno mišljenje o privatnim, a koje o državnim fakultetima? Zašto ste odlučili napraviti seriju skečeva baš na ovu temu?
Sva trojica studiramo na državnim fakultetima, eto šta mislimo o privatnima. Sve porodice ili imaju studenta ili imaju komšiju studenta. Tom tematikom prilazimo velikom broju ljudi koji su kao i mi: obični, siromašni, poniženi.
* Kako birate teme koje ćete obraditi u svojim komičnim debatama? Dosad ste obradili temu literature, prijevoza, upisa na fakultet...Po kojem ključu i što planirate dalje? Koje su najbitnije teme za studentsku populaciju?
I sami smo studenti tako da se teme same nameću. Pored literature, prevoza, obradićemo i teme stanarine, izlazaka u grad itd. Šalu sa stranu, veoma je tužna činjenica da se diplome privatnih fakulteta prosto trpaju u isti koš sa diplomama državnog, ali šta je tu je. Ako već nemamo neki uticaj da se to promeni, možemo apelovati na to putem humora. Većina se nasmeje, neko shvati poentu i svima dobro.
"Stanje društva je takvo da je nekako najsigurnije biti – student!"
* U videu Apsolventski izgovori dotičete se sve duljeg roka studiranja. Kakva je situacija u Srbiji? Koliko dugo studenti studiraju? Koliko ste dugo vi studirali, ako ste studirali?
Iskarikirano je to poprilično, ali ima istine. Celokupno stanje društva je takvo da je nekako najsigurnije biti student. Tačno negde na pola puta do ozbiljnog čoveka. Što se tiče naše ekipe, studiramo i dalje, mada se ne oslanjamo previše na ,"studentske izgovore" nego pokušavamo brže bolje da pozavršavamo fakultete. Naravno da ne zaboravim, polovina ekipe je već završila fakultete tako da imamo i ljude sa "papirom" u Dnevnjaku, da ne bude da smo samo neobrazovana marva koja se smeje svemu! Mi smo obrazovana marva! (smijeh)
* Predrasude koje parodirate u svojim skečevima (vezane uz studente privatnih i državnih fakulteta) vrlo su \'žive\' među studentima. Što o tome mislite? Na kakvom su glasu državni, a na kakvom privatni fakulteti?
Sve je bilo dobro dok se nije pojavila ta strašna reč - akreditacija. Državni fakulteti su na sve lošijem glasu zbog činjenice da uzimaju brdo novca, bilo da ste budžetski student ili samofinansirajući. Sa druge strane, privatni fakulteti, akreditovani, koštaju isto kao i državni, a mogućnost zaposlenja nakon završetka je ista, ako ne i veća nego sa državnim fakultetom. U narodu se državni fakultet daleko više ceni, ali se daleko duže studira i ne daje preteranu perspektivu. Ispada da oni sa "dubljim džepom" poupisuju privatne fakultete, brže bolje ih završe, zaposle se, dok gulija sa državnih fakulteta sedi u amfiteatru par godina, zlopati se i na kraju završi na birou.
"Svi znamo te likove kojima mame i tate pronalaze veze za fakultet i posao, a jednog dana odlučuju i o našem poslu..."
* Zašto je Sreten Ćićo Srećković tako ljut i agresivan za razliku od svog \'oponenta\' Aljoše Kićanskoga? Kako smišljate likove i njihov karakter?
Bukvalno je priča počela tako što smo sedeli u kafiću i ajde kao, koju ćemo temu onako da preoremo uzduž i popreko, a da bude svima zanimljiva i negde smo skapirali da su to studenti. Tih dana je bila i neka gungula u javnosti oko nekih privatnih fakulteta i kao ajde, ne bi bilo loše – sukob studenata. Ceo humor je u tom antagonizmu njih dvojice, jer imamo ovog Aljošu koji ima sve sređeno u životu i imamo ovog mučenika koji se ubi da završi taj fakultet, i ne ide mu trenutno, a i kad ga završi očekuje ga još veća borba. Trudimo se da sukob prenesemo na neke druge nivoe, da vidimo kakav im je život komplet.
Što se tiče Ćiće, on je ljut jer je očigledno predstavnik radničke klase i frustriran je jako što mora da guli svaki ispit po par meseci i onda još kad padne ima muku, plus nema kinte jer su mu i roditelji radnička klasa i prosto ga nervira ceo taj svet koji on ne živi jer eto, malo frustracija, a malo i istina jer je činjenica da dosta ljudi ima sve "na gotovo" i svi znamo te likove što im mame i tate završavaju i fakultet i posao, a oni nam nažalost jednog dana odlučuju i o našem poslu, a u širem kontekstu i životu. Tako da Sretenu, na kraju, posle gomile argumenata i verbalnih konflikata ne ostaje ništa drugo nego nasilje! (smijeh)
* Javljaju li vam se studenti s idejama za neke nove skečeve? Kako komentiraju vaš rad?
Pa slabo su nam se javljali sa nekim konkretnim idejama, jer izgleda kapiraju u kom pravcu idemo i da nećemo prestati dok ne izvučemo sve što se može izvući iz njih dvojice – a da ne smori. Tako da u daljem radu mogu da očekuju nove okršaje na sve teme koje dodiruju današnjeg studenta, a složićemo se da je to zaista puno stvari.
"Studentske organizacije su Game of Thrones u malom..."
* Što mislite o studentima i studentskoj zajednici općenito?
Profesori zovu studentkinje u kabinet pa zaključaju vrata, posle se ta studentkinja hvali koleginicama, a one bude ljubomorne na to. Ponekad nešto i pročita. Studentske organizacije su Game Of Thrones u malom, i to za bednih 1000din.
* Imate li iskustvo sličnosti i razlika među studentima ovdje u Hrvatskoj i u Srbiji?
Studenti su deo društva, društvo je potlačeno. I naše kao i vaše. Za sad nigde svetla na kraju tunela. Odlično je, ali biće bolje. Do tad će nas zabavljati Ceca i Severina.
L.B./foto: Facebook, screenshot/YouTube
